Водовод Бијељина под притиском – Митровић, Спасојевић: Финансијски терет и застарјела инфраструктура траже хитна рјешења

Стање у АД “Водовод и канализација“ Бијељина и даље изазива забринутост, упркос помацима у смањењу дуговања, док истовремено технички систем трпи посљедице дугогодишњег недовољног улагања. О финансијским изазовима и техничким проблемима који оптерећују функционисање овог јавног предузећа говорили су извршни директори, Слађана Митровић и Нинослав Спасојевић, указујући на потребу хитних и системских рјешења како би се обезбиједила стабилност водоснабдијевања и одржив рад система

Слађана Митровић: Обавезе смањене, али финансијски притисци и даље велики у “Водоводу“

Извршни директор за економско-правне послове Слађана Митровић изјавила је да се предузеће “Водовод и канализација“ Бијељина и даље суочава са значајним финансијским изазовима, упркос смањењу укупних обавеза у посљедњих неколико година.

Како је навела, укупне обавезе на крају 2021. године износиле су око 17,5 милиона КМ, док су на крају 2025. године смањене на око 13,5 милиона КМ. Када се изузме обавеза према Граду Бијељина од око 4,3 милиона КМ, стварне обавезе предузећа износе око 9,5 милиона КМ.

Слађана Митровић, Извршни директор за економско-правне послове АД “Водовод и канализација“ Бијељина

“Ради се о обавезама по дугорочним и краткорочним кредитима, ПДВ-у, зарадама, као и финансијским обавезама по основу камата“, појаснила је Митровићева.

Она је истакла да су доспјеле обавезе значајно смањене – са око 6 милиона КМ крајем 2021. године на око 2,5 милиона КМ крајем 2025. године, не рачунајући обавезе према Граду.

Митровићева је нагласила да предузеће на мјесечном нивоу издваја око 130.000 КМ за рате кредита и репрограма, што на годишњем нивоу износи око 1,5 милиона КМ.

Говорећи о пословању, навела је да основни приходи долазе из ђелатности водоснабдијевања и канализације, који чине око 80 одсто укупних прихода.

“Број корисника расте – са око 31.500 у 2015. години на више од 38.000 у 2025. години, али потрошња воде не прати тај раст“, рекла је.

Она је демантовала наводе о повећању броја запослених, истичући да је број радника смањен са 276 у 2021. години на 228 данас.

Посебан проблем, како је навела, представљају трошкови плата и накнада, који тренутно чине око 65 одсто укупних прихода, иако би тај проценат, према стандардима, требало да износи око 55 одсто.

“Са оваквом структуром трошкова, предузеће не може дугорочно стабилно пословати“, упозорила је Митровићева.

Додала је да су највећи изазови тренутно везани за измирење доприноса и обавеза по основу плата, као и уредно сервисирање кредита и репрограма.

“Већ сада каснимо са појединим ратама, а уколико дође до кашњења од двије рате, постоји ризик активирања комплетног дуга“, истакла је.

Митровићева је закључила да предузеће улаже напоре да одржи стабилност пословања, али да су потребна системска рјешења како би се превазишли постојећи проблеми.

Нинослав Спасојевић: Технички систем “Водовода“ на ивици капацитета, потребна хитна улагања

Извршни директор за техничке послове Нинослав Спасојевић изјавио је да се технички сектор “Водовода и канализације“ Бијељина суочава са озбиљним изазовима, али да је упркос ограниченим ресурсима систем до сада одржаван у функционалном стању.

Како је навео, анализа затеченог стања показује да су кључни сегменти система – изворишта, водоводна мрежа и постројења за прераду отпадних вода – годинама радили без значајнијих улагања, што данас ствара додатни притисак на стабилност водоснабдијевања.

Нинослав Спасојевић, Извршни директор за техничке послове АД “Водовод и канализација“ Бијељина

“Извориште у Грмићу једно је од најзначајнијих у Републици Српској, али капацитети нису повећавани од 2005. године, нити је формирана резерва која би омогућила сигурније снабдијевање“, рекао је Спасојевић.

Он је истакао да су сви бунари старији од 25 година, што је уједно и њихов пројектовани вијек трајања, те да је опрема застарјела и тешко се одржава због недостатка резервних дијелова.

“У љетним мјесецима систем је максимално оптерећен и ради на граници издржљивости. Сваки испад једног изворишног капацитета може одмах изазвати проблеме у снабдијевању грађана“, упозорио је Спасојевић.

Говорећи о квалитету воде, нагласио је да је она природно исправна за пиће и да се дезинфекција врши превентивно, али да мрежа дуга око 700 километара захтијева стално одржавање и унапређење.

Посебни проблеми, како је навео, присутни су и у систему канализације и постројењу за прераду отпадних вода, гђе је раније уграђена неадекватна опрема, што је довело до честих кварова и отежаног рада.

“Захваљујући ангажману управе, успјели смо извршити ремонт и модернизацију дијела система, те обезбиједити водну дозволу за рад постројења, што потврђује да сада функционише у пуном капацитету“, рекао је Спасојевић.

Он је додао да додатни проблем представљају несавјесни корисници који у канализацију одлажу непрописан отпад, као и неконтролисано испуштање фекалних вода од стране појединих приватних субјеката.

Спасојевић је нагласио да је значајан дио механизације стар више од 30 година, што додатно отежава одржавање система.

“Без озбиљнијих улагања тешко је дугорочно одржати стабилан систем. До сада смо успијевали захваљујући властитим капацитетима и великом ангажману запослених, али је јасно да су потребна системска рјешења“, закључио је Спасојевић.

Дешавања у Бијељини
Извор: desavanjaubijeljini.com