Да је наше друштво додирнуло само дно људскости и морала потврда је јучешња конференција за штампу на којој смо изнијели податке о финансијској дубиози Водовода која иде до износа од 16 милиона КМ а која је направљена за само неколико последњих година. Предочени су подаци из докумената гдје је видљиво да су вршене неоправдане и нелогичне инвестиције, да су „дуване“ фактуре и више од 50% укупне вриједности, што се само на примјеру једне изградње водовода у селу Бањица мјери у неколико десетина хиљада КМ. Изнијели смо податке о „измишљеним“ радним налозима који су отварани само да би се огромне количине грађевинског материјала у вриједности од више десетина хиљада КМ а које су уграђене у неке највјероватније приватне објекте, који немају никакве везе са нашим Друштвом, „опрале“. Све то није „побудило пажњу“ оних који би требали да буду „очи и уши“ сваког нормалног Друштва и да воде рачуна о заштити друштвених, националних и интереса сваког грађанина а који су очигледно на платном списку групе која стоји иза милионске пљачке нашег Друштва.
Управо због заштите великог криминала покушава се пажња јавности скренути са оних против којих градоначелник Бијељине Љубиша Петровић подноси кривичне пријаве и пребацити на новоименованог в.д. генералног директора Драгишу Танацковића оптужујући га да је наводно своје земљиште продао Водоводу.
А истина везана за то како је Драгиша уз надокнаду уступио своје земљиште је следећа. Приликом изградње Пречистача отпадних вода у насељу Велика Обарска, који је грађен из донаторских средстава, било је потребно изградити и пумпну станицу за повећање притиска у водоводној мрежи за већи дио домаћинстава која се налазе у непосредној близини Пречистача а којима је обећано да ће без учешћа добити водоводну мрежу зато што су прихватили градњу Пречистача у близини својих кућа. Куће већег броја тих домаћинстава се налазе на већој надморској висини од Пречистача и неопходна је била градња пумпне станице. Само неколико локација је пружало могућност да се са што мање финасијских средстава ријеши тај проблем а најповољнија је била Драгишина локација. Његовим прихватањем да уступи дио своје поткућнице од 123 м2 омогућено је да се изгради високонапонски далековод дужине само 3.200 метара а не већи, што су изискивале друге локације. А онда је изграђено и 11.216 метара водоводне мреже за поменута домаћинства и све то из резервних донаторских средстава. Данас је поменута пумпна станица у непосредној близини Драгишине куће што, признаћемо, није ни мало пријатно. Процјену вриједности Драгишине земље је извршила Дирекција за изградњу и развој града и она износи 10 КМ/м2. Тако је Драгиша за своја 123 м2 дједовине и поткућнице добио 1.230 КМ. Значи, Драгиша Танацковић није трговао са Водоводом у коме је радио, него са општином, односно градом Бијељина и тадашњим градоначелником. Тих 123 м2 дједовине испред своје куће а не Водоводовог или нечијег туђег земљишта је продао по реалној цијени и добио 1.230,00 КМ. Да ли је могуће да милионска пљачка имовине грађана Бијељине, коју је извршило само неколико људи против којих су поднијете кривичне пријаве од стране градоначелника Бијељине Љубише Петровића није вијест а јесте продаја 123 м2 нечије дједовине за 1.230,00 КМ?
Занимљиво је и да није вијест и да није интересантно што је у претходних око двије године бивша управа Друштва запослила готово 100 радника, од којих је више од 90 посто са квалификацијама које не требају Водоводу и немају никакве везе са његовом дјелатношћу? Али јесте вијест што је новоименовани генерални директор Водовода Драгиша Танацковић запослио само једну једину особу и то од свог личног повјерења а на радном мјесту секретарице генералног директора, иначе професорицу енглеског језика са завршеним државним филолошким факултетом у Бања Луци.
0 коментара